Tavankut i Skenderevo

05.01.2020.
Udruženje Poželi želju
Pešačenje okolinom grada
jezero Skenderevo
broj učesnika 45
trasa: Tavankut, železnička stanica - jezero Skenderevo - Donji Tavankut - Tavankut, železnička stanica

U četvrtak nakon Novogodišnjeg pešačenja mnogi su me pitali zašto nema aktivnsoti do 18. januara u našem godišnjem kalendaru. Brže bolje sam seo i razmislio gde bi smo to mogli otići, negde u našoj okolini, da može vozom i da ne košta mnogo. Nekako najoptimalnije rešenje bilo je obilazak jezera Skenderevo sa polaznom i krajnjom tačkom u Tavankutu do koga možemo stići vozom i vratiti se u Suboticu za manje od 120 dinara.

Po reakciji na najavi događaja na FB moja očekivanja su bila da će nas biti tridesetak. Sasvim dovoljno za jedno opušteno pešačenje u ove praznične dane. U nedeljno jutro na železničkoj stanici u Subotici okupilo nas se nešto više, četrdesetak nas raspoloženo je ušlo u voz za Tavankut. Pola sata vožnje, stižemo, čeka nas Željko i već možemo da krenemo.

Dan je od jutra bio lep i sunčan, idilu je kvario vetar, severozapadni, jak, one slabije može da ponese ako nemaju dve cigle ili dva kamena u džepovima. Obilazimo jezero, najpre zapadnu obalu, uz kraću pauzu na brani uz neizbežno kolektivno fotografisanje. Materijalni dokaz koliko nas je bilo ne sme da izostane.
Prelazimo na stazu uz istočnu obalu, sada nam vetar duva u lice, malo nedostaje da poletimo koliko jako duva. Prelazimo prugu, na čistini uz ivicu njiva deluje da je jačina vetra još veća.

Tek ulaskom u naselje malo možemo da odahnemo, hodamo po planu toliko da potrošimo vreme do polaska voza. Biram one delove Tavankuta kroz koje smo ređe prolazili ili čak nismo ni prošli nekim od ulica kojima sam danas poveo kolonu. Nakon 18 km stižemo do centra naselja, pauzu većina koristi za relaksaciju u obližnjem kafiću. Preostaje još kilometar do železničke stanice i voza koji nas vraća u Suboticu.