Tavankut i Skenderovo

12. januar 2019.
Udruženje Poželi želju
Pešačenje okolinom grada
Tavankut i okolina
broj učesnika 29
pređeno 22,2 km

Da krenem sa kraja akcije, zaključak je da smo za 118 dinara koliko je koštala karta na relaciji Subotica-Tavankut-Subotica dobili znatno više od tog iznosa. Nešte preko 22 km u pravom zimskom ambijentu, kroz naselje, šumu, čistinu, obalom jezera...zaista teško kupivo za 118 dinara.

Krenuli smo u 7.30 iz Subotice, voz je bio nešto puniji nego drugim subotama, zalsuga je to nas, narandžastih 28 koji su krenuli ka Tavankutu. Pomenutih 29 kompletiralo se neki minut pre 8 sati kod železničke stanice, Željko je sačekao grupu taman završavajući doručak.

Stazama oko Tavankuta pešačio sam desetak puta, ne sećam se da sam pešačio ovim smerom kojim smo danas krenuli. Uvažavajuži Željkovu sugestiju izbegli smo deo sa divljim deponijama, bila bi šteta da nam ružan prizor kvari ovako lep dan.

Tavankutska šuma, ne prevelika, još uvek nije stavljena pod zaštitu, ipak je ulepšala dan nama koji smo hodali njenim stazama. Kod spomenika Nemrina ravnica napravismo i kraću pauzu, ko je poneo doručak mogao je i da ga pojede, ko nije ništa poneo taj je samo gledao :D

Delovi Tavankuta imaju svoje nazive, najčešće je to po familijama koje su se nastanile u tim delovima ali ima delova koji su naziv dobili po karakteristikama svojih stanovnika. Kako god, špartali smo levo, desno ulicama i delovima Donjeg i Gornjeg Tavnkuta sve do Skendereva gde po logici dominiraju Skenderovići.

Prošli smo kraj akumulacije Skenderevo, najčistije vodene površine u subotičkom ataru. Stazom uz obalu ponovo smo došli do pruge, malo išli uz prugu pa se zaputili u centar Tavankuta gde su i oni koji nisu poneli doručak mogli da pojedu nešto iz pekare ili prodavnice. Preostalo je samo da sačekamo dobro zagrejani voz koji nas je vratio u Suboticu.