Fruška gora, Svi putevi vode u Rim

10. februar 2019. godine
Obećanje je ispunjeno, vodio sam one koji su zaslužili učešćem u prošlogodišnjem pešačenju na akciji Četiri godišnja doba u Rim. E sad, koji Rim, da li baš onaj koji su očekivali ili ne, ne znam, ali mislim da je i ovaj bio dovoljno zanimljiv, zabavan i da će ostati dugo u sećanju.

Skoro pa pun autobus Sutravela u Novom Sadu su dodatno pojačali još četvorica Novosađana a u Rakovcu su nas čekali i Pančevci, već po unapred postignutom dogovoru. Sa Jonikom odavni nisam imao zajedničku akciju, ova je bila prilika da se malo više družimo.

Stazu sam osmislio ja, no, Sinpe je uneo neke novotarije i korekcije pa je na kraju finalni proizvod imao dve opcije, nešto kraću stazu od originalne i onu, zamišljenu koja preko nekoliko brda vodi u Rim, šumsku zajednicu kod Beočina.

Od Novog Rakovca smo najpre došli do Domba, ostataka manastira/crkve iz nekih davnih dana. Možda zidine nisu asocirale na Rim ali maštovitima se prikazao Rim već na prvom kilometru pešačenja. Nastavili smo žutom markacijom, uzbrdo ka Salaksiji, pa nizbrdo ka izvoru Neven i manastiru Rakovac, pa opet uzbrdo do pećine Beli Majdan.

Onaj koji je već tu osetio da mu je Rim drag ali možda dalek, mogao je da krene sa Sinpetom kraćim putem, Milenko je poveo veći deo grupe strmo uzbrdo ka vrhu Gradac. Strmo jeste, ali nije toliko strmo koliko je Sinpe, ne želeći da ostane bez društva na kraćoj stazi, uplašio one neodlučne. Kako bilo, svoi koji smo pošli dužim putem smo se popeli na Gradac.

Nastavak je bio transverzalnom markacijom pa posle nemarkiranom stazom kojom sam po prvi put išao. Stigli smo do odvajanja ka vodopadu Dumbovo, no, procena je bila da nemamo mnogo vremena i da to ostavimo za neku sledeću akciju a da mi brže bolje nastavimo jednim od puteva ka Rimu. Odabrali smo, tako Sinpe a i topografske karte kažu, blažu stazu. Kakva li je tek strmija? Neki od nas smo uz manje poteškoće ispenjali i poslednji uspon za danas i već se nazirao krog objekta u Rimu. Čekao nas je i bračni par Kokić koji nas je upoznao sa mnogim, nama nepoznatim detaljima o šumskoj zajednici Beočin i lokaciji Rim usred Fruške gore.

Preostao je lakši deo staze, spust do manastira Beočin i tabananja asfaltom do restorana Beli čin gde smo se još malo družili uz odabranu hranu iz ponude koja nam je dostavljena.

Na kraju hvala svima koji su danas odabrali da dan provedu na ovoj akciji.