Iverak

2. jun 2019.
Udruženje Poželi želju
broj učesnika 42
trasa: Trbosilje - Iverak - Jadranska Lešnica
polazak u 9.40 h, završetak u 15.10 h
vreme sunčano, teren delom vlažan zbog kiša koje su padale prethodnih dana
staza markirana od Trbosilja do vrha Iverak, od vrha do Jadranske Lešnice se prati grebenski put, skretanje ka Lešnici nije najuočljivije ali se staza posle lako isprati. To bi bilo ukratko i statistički. Malo opširnije bi to ja rekao ovako nekako:

Zašto Iverak? Iz Subotice nije lako naći destinaciju koja može da se odradi za jedan dan a da nije ravničarska tura ili da nije Fruška gora. Do podnožja Iverka ima oko 230 km, nije ni to malo ali se može odraditi ako za to ima volje. Na Iverku, na vrhu Debeli rt sam bio jednom sa Novosađanima, u sećanju mi je sam vrh i polazna tačka od crkve u Trbosilju, sve ostalo mi nikako nije nadolazilo u glavu, ničega da se setim. Nema ni mnogo tekstova na internetu, još manje ima trekova, svega jedan, koji mi je i bio vodilja za planiranje uz mapu pešačko-biciklističke staze Cer i Iverak koji sam našao na jednom sajtu. Dakle blizina i dosta nepoznanica što je za mene uvek izazov, bile su stvari koje su prelomile u korist ove destinacije.

Na meni dostupnim topo kartama se jasno vidi da grebenom planine vodi put, kolski, da sa planine ima nekoliko puteva koji vode ka selima u podnožju. Sve se to vidi i na pešačko-biciklističkoj karti koju sam pronašao na internetu. Dvoumio sam se samo malo oko toga da li da idemo od istoka ka zapadu ili obrnuto. Opredelio sam se ipak za opciju da početna tačka bude crkva u Trbosilju a završna u centru Jadranske Lešnice., dakle od istoka ka zapadu.

Udobnom vožnjom od Subotice preko Novog Sada i Šapca do Trbosilja smo stigli za manje od četiri sata uz jednu kratku pauzu, tačno u 9.40 sati, onako kako sam i planirao. Stajemo kod crkve sv. Trojice odakle polazimo asfaltnim putem i vrlo brzo skrećemo ulevo, na jednom stablu je markacija i tekst Iverak. To je to što nam treba. Dalje se samo prati put koji se lagano penje. Ovaj deo ima markacije, nisu česte ali su dovoljne da se uz njihovu pomoć može stići do samog vrha. Nema mi mnogo opcija za skretanje na neke druge staze i puteve, možda svega 3 ili 4 takva račvanja. Jedini problem je visoka trava, mokra od kiša koje su padale u prethodnom periodu, polegnute grane koje smetaju pri prolasku. No, nismo mi svileni da nam svašta smeta.

Markacija vodi do vrha, nas je preko 40 i ne možemo ni svi stati na prostor koji ima naziv Debeli rt i visinu od 426 metara. Nekako se zbijamo na vrhu i pravimo kolektivnu fotografiju za uspomenu. Silazimo, srećemo jednog čoveka koji sakuplja pečurke. Poklanjamo mu bedž udruženja, da zna sa kim se imao susret u šumi, a on nama poklanja neke zanimljivosti sa Iverka. Vremenske prilike nam idu u prilog, malo jeste sparno ali ne bi bilo zanimljivo da je sve idealno. Staza postaje sve čistija, šumski je to put posut šljunkom, većim delom se sada spušta ali ima i poneka blaža uzbrdica, to su staze kakve najviše volim, imam utisak da bih ceo dan, pa i dva ako treba mogao hodati bez da se umorim. Biće ovo jedan topao junski dan, tako je to uvek kada je vodič dobar u nedelji koja prethodi akciji. Hiljadu puta dokazano.

Hodali smo tako grebenskim putem sve do mesta koje je na karti označeno kao Golo brdo. Skoro neprimetna stazice desno vodi nas sa grebenskog puta nadole ka Jadranskoj Lešnici. Pomalo je klizavo, pomalo strmo, na nekim delovima je to izraženije, srećom postoji alternativno rešenje koji metar desno od staze, pa se bezbedno svi spuštamo u Lešnicu. Pogled na prve kuće, prljavština, zapuštenost, pomalo smo razočarani svi, verovatno najviše one učesnice koje su čitale tekst o neženjama iz ovog mesta. Možda je sada jasnije zašto ih je toliko, ko će ga znati. Crveni se naš bus u centru, tu smo, nepunih 18 km je iza nas.

Na putu ka kući zastajemo još kod spomenika u Tekerišu, samo da se slikamo, na pet minuta. Moramo da ispoštujemo radno vreme vozača a pred nama je još jedan izazov, Platičevo i pljeskavice, one nas uvek vrate u život. U stvarnost nas vraća ulazak autobusa u Suboticu. Sutra je novi dan, za većinu nas radni. Idemo u nove pobede.