djomlacar

Вријеме  7 сата 20 минуте

Број тачака  2231

Uploaded 13.03.2017.

Recorded март 2017

-
-
814 m
296 m
0
4,8
9,7
19,3 km

Погледана 1116 пут(a), скинута са сервера 56 пут(a)

близу  Zlot (Serbia)

Lazarev kanjon je jedan od najlepsih kanjona u Srbiji. Svojom lepotom nas je osvojio jos na prvi pogled, a otada je proslo skoro godinu dana. Kada sam video da ne postoji pisani trek sa izlaskom na drugu,desnu stranu kroz kanjon, vec sam poceo da kujem lukav plan :) da bas tuda prodjemo. Trek smo zapoceli jako kasno, oko 11, sto nikako ne preporucujem, videcete vec zasto. Odmah smo obukli cizme, jer smo ocekivali vodu u kanjonu. Ona i jeste bila tamo, ali tek posle nekih 3 km pesacenja po kamenju i preskakanju palog drveca. Kad smo vec kod drveca, ono je istovremeno davalo draz i bilo najveca prepreka nasem kanjoningu. Kada smo konacno naisli na reku, kanjoning je dobio potpuno novu dimenziju. Narednih 5 km je daleko najinteresantniji deo puta, sastoji se od naizmenicnog hodanja kroz plitku vodu, zaobilazenja/preskakanja drveca, podvlacenja/penjanja po stenama, kao i degustacije ledene planinske vode. Zbog toga smo i krenuli u ovu avanturu, i to smo zaista i dobili. Vreme je bilo sasvim solidno, cak nas je 15ak minuta i sunce ogrejalo. Posle nesto vise od 8 km, dolazimo do poznatog razdvajanja, gde levo put vodi do Malinika i/ili korita reke Kovej,najmanje pritoke Zlotske reke, a desno, kuda i mi podjosmo, kanjoning prerasta u pravu avanturu. Vode gotovo i da nema, ali ima dosta snega, a ubrzo pocinje da pada susnezica. Kombinacija snega i palog drveca nam dosta otezava kretanje, pa vec zaboravljamo na slikanje i gledamo samo da se vratimo do mraka, mada vec kontamo da ce to biti prilicno nemoguce. Posle par kilometara dolazimo do jedine markacije na ovom delu, i znaka koji oznacava "Ponor". Par stotina metara iza njega primecujemo cistinu sa druge strane reke, i odlucujemo da okusamo srecu tuda, jer se mrak priblizava i kontamo da je u tom pravcu cilj. Avaj, u prelazenju reke zakoracismo pogresno i uletesmo u vodu koja je dublja od nasih cizama, cisto da avantura bude nezaboravnija :) uzbrdo uz cistinu, posle 700-800m cistog uspona, izbijamo na kolski put. Prateci put oko 2-3 km izlazimo na makadamski put. Dalje nije tesko, po makadamu 5 km, nailazimo prvo na vidikovac, sa koga se u ovo doba godine u 6 uvece gotovo nista i ne vidi, ali je prizor svejedno fascinantan, a zatim i na precicu koja ce nas odvesti do Lazareve pecine, odakle smo i krenuli. Ovaj deo staze je jako rizican, konstantan je spust, a mrak je prakticno vec bio pao, i zato bi i trebalo ranije zapocinjati ovakav trek. Ipak, malo po instinktu, malo i zahvaljujuci sto se markacije solidno raspoznaju na mesecini, izadjosmo na putic koji sluzi za prilazak vidikovcima iznad kanjona. Jos nekih 1.5 km i stizemo do kola, malo je reci umorni i iscrpljeni, ali zato prepuni utisaka. Staza je zaista fascinantna, ali prvenstveno zbog sigurnosti bi je, u ovo doba godine, trebalo zapoceti ranije nego sto smo mi to ucinili. Uz jos jednu napomenu za oprez, svaka preporuka, ljubitelji kanjona ovo ne smeju propustiti!

Коментари

    You can or this trail