Majevica (Tavna)

20. novembar
Udruženje Poželi želju
Majevica
vodič Dejan V,.
učesnika 58


Start u selu Banjica, raskrsnica puteva u blizini fudbalskog terena. Krećemo putem ka manastiru Tavna gde je početak markirane staze koju ćemo najvećim delom pratiti u toku našeg boravka na Majevici.
Vremenske prilike nisu savršene ali za prave ljubitelje prirode nema lošeg vremena. Napuštamo asfaltni put, putokazi nas usmeravaju ka vodopadu Skakavac. Prilaz podseća na pristup Dumbovačkom vodopadu na Fruškoj gori. Vode ima pa je prizor prelep, fotkamo se i krećemo dalje strmom i baš klizavom stazom uzbrdo ka Novakovoj pećini.
Nekako se uspevamo svi ispeti do grebena gde nema toliko blata ali nam magla potpuno zaklanja vidike.

Do sela Gornja Trnova i planinarskog doma spuštamo se nasutim putem koji koriste lovci za dolazak do lovačke kuće kod Novakove pećine. Prolazimo kroz dvorište planinarskog doma i spuštamo se do reke Tavne koju prelazimo preko drvenog mostića. Sledi još jedan uspon pa spust do asfaltnog puta koji nas vodi do Šuplje stene.

Završnica je već bila trka sa vremenom, mrak se opasno približio, magle čas ima, čas nema, penjemo se na Orlović, najviši vrh opštine Bijeljina, vrh na 523 metara nadmorske visine. Stižemo taman pre mraka ali je magla gusta da se jedva prepoznajemo. Ipak zajedničko fotkanje (uz par izostanaka na fotki) je neizostavni ceremonijal na svakoj planini.

Spust do manastira je bio izazovan, mrak, magla, strma staza nadole, srećom blata nije bilo previše. Neki tvrde da je padala kiša, ja sam siguran da nije. Čak sam siguran da nije ni bilo toliko strmo ni blatnjavo ni klizavo kako je moglo biti, jer da jeste ja bih se još uvek spuštao nadole.

Uvek je srećan kraj kada se svi spuste na krajnju tačku akcije bez posledica. Tako je bilo i ovaj put. Posle nekih 16 km svi smo bili ponovo kod manastira gde nas je čekao autobus.

Laka staza u normalnim uslovima, u ovako vlažnim, maglovitim uslovima sigurno može da se oceni kao srednje teška.