Pasjača

14. mart 2021.
Udruženje Poželi želju
Pasjača

Dilemu kuda na Pasjaču prelomio sam u subotu uveče nakon silaska sa Vidojevice. Idemo stazom s puta Prokuplje-Žitorađa, sa skretanja za Rastovnicu, s obzirom na do sela nema asfalta nisam hteo da se vozimo minibusom nego da pešačimo, ujedno to je bila prilika da Rastovničko jezero vidimo iz bliza. U selu, na raskrsnici postoje putokazi za Pasjaču, i staza je markirana, možda poneka markacija zahteva osveženje farbom ali ko pražljivo gleda ne može da imaši posebno što veći deo staze prati makadamski, šumski put ka vrhu.

U završnom delu ima više uzbuđenja, smenjuju se prohodne staze sa onim manje prohodnim na kojima ima dosta opalog granja, u povratku i topljenje snega i tla, stvaranje blata pravi dodatni problem na strmijim delovima ali to akciju čini još lepšom i zanimljivijom.

Sam vrh, odnosno obeležje vrha je na čistini u sred šume, nismo čak ni iz prve pronašli pravi put nego smo koju desetinu metara krenuli levo, no brzo pronalazimo markacije i obeležje vrha sa pečatom transverzale. Po kartama sam vrh je nešto dalje ali ni ne pokupavamo da ga tražimo ako je već ovde označen tu se i fotografišemo.

Silazak je istom stazom, sada lakše prohodnom jer smo snežne delove ugazili a grane sklonili. Na silasku sa vrha srećemo grupu planinara iz Prokuplja koji se penju na Pasjaču.

Do minibusa stižemo oko pola 2, nešto ranije nego smo i planirali, znači da nam staza nije teško pala i da smo svi u njoj uživali.