Преузми
D.Lubinic

Дужина

5,32 km

Акум. висина

216 m

Степен тешкоће

Средње

низбрдо

263 m

Max elevation

940 m

Trailrank

45 5

Min elevation

801 m

Trail type

One Way
  • Слика од Strogi rezervat prirode 'Vražji vir' na reci Kamenici, Divčibare
  • Слика од Strogi rezervat prirode 'Vražji vir' na reci Kamenici, Divčibare
  • Слика од Strogi rezervat prirode 'Vražji vir' na reci Kamenici, Divčibare
  • Слика од Strogi rezervat prirode 'Vražji vir' na reci Kamenici, Divčibare
  • Слика од Strogi rezervat prirode 'Vražji vir' na reci Kamenici, Divčibare
  • Слика од Strogi rezervat prirode 'Vražji vir' na reci Kamenici, Divčibare

Број тачака

213

Uploaded

15. август 2016.
  • Rating

     
  • Information

     
  • Easy to follow

     
  • Scenery

     
Be the first to clap
1 comment
 
Подијели
-
-
940 m
801 m
5,32 km

Погледана 5543 пут(a), скинута са сервера 163 пут(a)

близу Divčibare (Serbia)

Ovim sam hteo da ljubiteljima prirode pomognem da lakše pronađu strogi rezervat prirode 'Vražji vir'. To je zaštićeni lokalitet površine oko 29 hektara koji se nalazi na padini iza Velike Pleći, ka reci Beloj Kamenici. Mali vodopad na Beloj Kamenici je po tome isto nazvan - Vražji Vir. Nalazi se oko 3 km nizvodno od dna ski staze na Divčibarama. Mesto je izuzetno atraktivno pa sasvim opravdava relativni napor da se do njega dođe. Prilično je nepoznato čak i lokalnom stanovništvu kao i turistima koji dobro poznaju Divčibare. Teritorijalno pripada selu Tometino Polje, opština Požega.
Do Vražjeg vira vodi lokalni šumski put koji počinje u blizini vikend-naselja Rastovac. Kad se krene sa Divčibara ka Požegi, tj. ka selu Tometino Polje, posle oko 2 km dolazi se do prve 'lakat' krivine, i tačno tu sa krivine se skreće levo. Obrnuto, iz smera Požege (tj. iz sela Tometino Polje) ka Divčibarama, skreće se desno na drugoj 'lakat' krivini u vikend-naselju Rastovac. Na skretanju postoji samo tabla na kojoj piše 'Srbija-šume, putni pravac Rastovac - Vražji Vir'. Nije moguće pogrešiti, to je jedini takav put.
Od skretanja sa glavnog puta do Vražjeg vira ima oko 5 kilometara. Pešačenjem se prelazi za 1 - 1,5 h prosečnog hoda. U odlasku se kreće lagano nizbrdo, mada se s obzirom na dužinu ukupne trase može reći da je put relativno ravan. Dobrim delom se ide kroz borovu šumu (s jedne ili obe strane puta), pa se uz veoma prijatan miris borovine, napor još manje oseća.
Put prolazi ispod vrhova Maljena – Crnog vrha i Velike Pleći, iza koje se i nalazi Vražji vir. Put je kamenovit i u takvom je stanju da nije preporučljivo ići putničkim autom, mada je možda i moguće, ali uz rizik. Moguće je ići džipom ili nekim terenskim vozilom. Moguće je i čak verovatno veoma zanimljivo i preporučljivo ići maunti-bajkom. Poslednja trećina puta je dosta obrasla travom, na pojedinim mestima više podseća na običnu stazu. Negde pri kraju puta sa strmine preko puta stoji oboreno borovo stablo ispod koga se prolazi, što govori o autentičnosti rezervata.
Otprilike negde na sredini puta prolazi se pored neke vikend kuće, u podnožju puta sa desne strane. Oko 500 m pre cilja prolazi se pored napuštene manje kuće od cigle ofarbane u belo sa starim limenim krovom. To su jedini objekti na celom putu i mogu biti orijentiri. Pre početka rezervata, na više mesta se prolazi pored sečenih stabala borove šume. U samom rezervatu seča šume je zabranjena.
Kada se stigne blizu cilja, tj. kad se dođe do kanjona Kamenice, na više mesta se čuje huk reke. Naravno, najjači huk je na samom Vražjem viru. Prizor koji tu zatičete ostavlja bez daha i zaboravlja se svaki napor uložen pri dolasku. Nalazite se u dubokom kanjonu koji je sa obe strane obrastao četinarskom šumom, uz poneku brezu. Reka prolazi kroz veliko kamenje, ponegde čak i ogromne stene, i formira uzak ali veoma jak vodopad čiji je huk toliko jak da nećete čuti prijatelje sa druge strane reke. Sve vreme imate utisak da tu ljudska noga nije kročila mesecima pre vas, i čudite se da tako nešto postoji tako blizu 'civilizacije'. Sve u svemu, mesto za duboko opuštanje i relaksaciju. Kupanje u reci u njenom mirnijem delu nedaleko od vodopada je moguće ali treba biti veoma oprezan zbog nejednake dubine i klizavog kamenja. Nažalost, otpadne vode iz Divčibara veoma zagađuju Belu Kamenicu.
Još da dodam, ono što iskusniji planinari svakako znaju, za pešačenje je potrebno imati odgovarajuću obuću i odeću. Potrebno je poneti vodu i hranu za nekoliko sati boravka u prirodi. Na Vražjem viru ne postoji domet mobilnog signala.

Napomene:
- od Vražjeg vira moguće je proći kanjonom reke Kamenice do njenog izvora u centru Divčibara, ili do početka kanjona u dnu ski-staze, u dužini od oko 3 km. Pri kretanju kroz kanjon potrebno je prelaziti nekoliko puta sa jedne na drugu obalu.
- sa druge strane Divčibara, iz okoline Kraljevog stola (najvišeg vrha Maljena) do Vražjeg vira mnogo je kraće nego navedenim putem ali bi se spuštalo kroz šumu sa visinskom razlikom od preko 200 metara, što nije preporučljivo rekreativcima i planinarima početnicima.
- sa glavnog puta iz Tometinog Polja (od tzv. 'Sremčeve štale' – široki stari objekat pored puta), moglo bi se ići uzbrdo pešice prečicom preko goleti pa se uključiti na pomenuti put otprilike na polovini. Time bi se ukupni put skratio za oko 1/3, ali bi uloženi napor za pešačenje možda bio još veći.
- na različitim geografskim kartama dolazi do mešanja oznaka reka Bela i Crna Kamenica. Svejedno, te 2 reke se oko 10 kilometara nizvodno u blizini škole u Tometinom Polju spajaju i formiraju reku Kamenicu, koja se uliva u Zapadnu Moravu ispred Čačka.

Preuzimanje fotografija nije dozvoljeno.
Orijentir

ispod Velike Pleći

Orijentir

kanjon Kamenice

Orijentir

Vrazji vir

Orijentir

ispod Crnog vrha

Orijentir

Rastovac

1 comment

  • Слика од markoxv

    markoxv 10.06.2019.

    I have followed this trail  проверено  View more

    Lepo mesto i detaljan opis. Hvala.

You can or this trail