-
-
940 m
801 m
0
1,3
2,7
5,32 km

Погледана 1873 пут(a), скинута са сервера 45 пут(a)

близу  Divčibare (Serbia)

Ovim sam hteo da ljubiteljima prirode pomognem da lakše pronađu strogi rezervat prirode 'Vražji vir' na reci Kamenici, nekoliko kilometara od Divčibara. Mesto je izuzetno atraktivno pa sasvim opravdava relativni napor da se do njega dođe. Prilično je nepoznato čak i lokalnom stanovništvu kao i turistima koji dobro poznaju Divčibare. Teritorijalno pripada selu Tometino Polje, opština Požega.
Do Vražjeg vira vodi lokalni šumski put koji počinje u blizini vikend-naselja Rastovac. Kad se krene sa Divčibara ka Požegi, tj. ka selu Tometino Polje, posle oko 2 km dolazi se do prve 'lakat' krivine, i tačno tu sa krivine se skreće levo. Obrnuto, iz smera Požege (tj. iz sela Tometino Polje) ka Divčibarama, skreće se desno na drugoj 'lakat' krivini u vikend-naselju Rastovac. Na skretanju postoji samo tabla na kojoj piše 'Srbija-šume, putni pravac Rastovac - Vražji Vir'. Nije moguće pogrešiti, to je jedini takav put.
Od skretanja sa glavnog puta do Vražjeg vira ima oko 5 kilometara. Pešačenjem se prelazi za 1 - 1,5 h prosečnog hoda. U odlasku se kreće lagano nizbrdo, mada se s obzirom na dužinu ukupne trase može reći da je put relativno ravan. Dobrim delom se ide kroz borovu šumu (s jedne ili obe strane puta), pa se uz veoma prijatan miris borovine, napor još manje oseća.
Put prolazi ispod vrhova Maljena – Crnog vrha i Velike Pleći, iza koje se i nalazi Vražji vir. Put je kamenovit i u takvom je stanju da nije preporučljivo ići putničkim autom, mada je možda i moguće, ali uz rizik. Moguće je ići džipom ili nekim terenskim vozilom. Moguće je i čak verovatno veoma zanimljivo i preporučljivo ići maunti-bajkom. Poslednja trećina puta je dosta obrasla travom, na pojedinim mestima više podseća na običnu stazu. Negde pri kraju puta sa strmine preko puta stoji oboreno borovo stablo ispod koga se prolazi, što govori o autentičnosti rezervata.
Otprilike negde na sredini puta prolazi se pored neke vikend kuće, u podnožju puta sa desne strane. Oko 500 m pre cilja prolazi se pored napuštene manje kuće od cigle ofarbane u belo sa starim limenim krovom. To su jedini objekti na celom putu i mogu biti orijentiri. Pre početka rezervata, na više mesta se prolazi pored sečenih stabala borove šume. U samom rezervatu seča šume je zabranjena.
Kada se stigne blizu cilja, tj. kad se dođe do kanjona Kamenice, na više mesta se čuje huk reke. Naravno, najjači huk je na samom Vražjem viru. Prizor koji tu zatičete ostavlja bez daha i zaboravlja se svaki napor uložen pri dolasku. Nalazite se u dubokom kanjonu koji je sa obe strane obrastao četinarskom šumom, uz poneku brezu. Reka prolazi kroz veliko kamenje, ponegde čak i ogromne stene, i formira uzak ali veoma jak vodopad čiji je huk toliko jak da nećete čuti prijatelje sa druge strane reke. Sve vreme imate utisak da tu ljudska noga nije kročila mesecima pre vas, i čudite se da tako nešto postoji tako blizu 'civilizacije'. Sve u svemu, mesto za duboko opuštanje i relaksaciju. Kupanje u reci u njenom mirnijem delu nedaleko od vodopada je moguće ali treba biti veoma oprezan zbog nejednake dubine i klizavog kamenja. Inače, Kamenica je poznata po talogu na dnu koji liči na mulj, ali to nema mnogo veze sa čistoćom, već je jednostavno prirodno takva.
Još da dodam, ono što iskusniji planinari svakako znaju, za pešačenje je potrebno imati odgovarajuću obuću i odeću. Potrebno je poneti vodu i hranu za nekoliko sati boravka u prirodi. Na Vražjem viru ne postoji domet mobilnog signala.

Napomene:
- od Vražjeg vira moguće je proći kanjonom reke Kamenice do njenog izvora u centru Divčibara, ili do početka kanjona u dnu ski-staze, u dužini od oko 3 km. Pri kretanju kroz kanjon potrebno je prelaziti nekoliko puta sa jedne na drugu obalu.
- sa druge strane Divčibara, iz okoline Kraljevog stola (najvišeg vrha Maljena) do Vražjeg vira mnogo je kraće nego navedenim putem ali bi se spuštalo kroz šumu sa visinskom razlikom od preko 200 metara, što nije preporučljivo rekreativcima i planinarima početnicima.
- sa glavnog puta iz Tometinog Polja (od tzv. 'Sremčeve štale' – široki stari objekat pored puta), moglo bi se ići uzbrdo pešice prečicom preko goleti pa se uključiti na pomenuti put otprilike na polovini. Time bi se ukupni put skratio za oko 1/3, ali bi uloženi napor za pešačenje možda bio još veći.
- na različitim geografskim kartama dolazi do mešanja oznaka reka Bela i Crna Kamenica. Svejedno, te 2 reke se nekoliko kilometara nizvodno u blizini škole u Tometinom Polju spajaju i formiraju reku Kamenicu, koja se uliva u Zapadnu Moravu ispred Čačka.

Koristim ovu priliku da ukažem Turističkoj organizaciji Požega (na čijoj se teritoriji Vražji vir nalazi) kao i Turističkoj organizaciji Valjevo, nadležnoj za Divčibare, da bi uz malo truda i sredstava mogli da učine Vražji vir vrlo posećenim mestom. Navedeni put bi uz minimalna sredstva mogao biti popravljen i osposobljen za kretanje putničkim automobilima. Na samom mestu bi bilo lepo postaviti 'pečurke' i klupe za sedenje. Sve to ne bi ni malo remetilo propise o zaštiti prirode u rezervatu.

Preuzimanje fotografija dozvoljeno je za lične fb profile. Preuzimanje fotografija za fb stranice i grupe, web sajtove, kao i za korišćenje u štampanom obliku, dozvoljeno je na zahtev i uz dozvolu autora.

Tekst koji sledi preuzet je sa sajta Turističke organizacije Požega:

Prirodni rezervat " Velika Pleć - Vražji Vir"

Zaštićeno područje ovog rezervata nalazi se u gornjem toku reke Bela Kamenica u jugoistočnom delu masiva Maljena. Područje obuhvata glavni izvorišni deo Bele Kamenice sa njenim gornjim pritokama. U klisurastom koritu ove reke, u severoistočnom delu rezervata nalazi se manji vodopad, poznat pod imenom Vražji Vir koji ima karakter prirodnog spomenika. Kao takav, u sklopu zaštićenog područja, uživa apsolutnu zaštitu i sa istim čini jedinstvenu celinu.

Zaštićeni rezervat se nalazi na području šumskog gazdinstva Užice, šumske sekcije Kosjerić, gospodarske jedinice Maljen- Ridovi, katastarske opštine Tometino Polje, katastarska parcela 261, deo društvena svojina. Veličina rezervata iznosi 28,64 ha.

Izdvojena površina ima karakter strogog prirodnog rezervata. Shodno tome na zaštićenom području zabranjeno je: iskorišćavanje šume, zagađivanje, seča stabala, lov divljih životinja, unošenje stranih vrsta drveća i divljači...

Коментари

    You can or this trail