Troglav grebenom od Stance do Maglica

До полазне тачке - кафане на уласку у село Станча стиже се када се са Ибарске магистрале скрене ка Богутовачкој бањи и Лопатници. Од скретања са Ибарске магистрале до Горње лопатнице води асфалтирани пут. Пут од Горње Лопатнице до села Станча је макадам у врло лошем стању, са пуно рупа. У локалној кафани на почетку стазе може се попити кафа и припремити за пешачење..
Неких 200 м се крећемо путем који води ка Толишници, а онда, тачно преко пута висећег моста преко реке Лопатнице, улазимо у стазу која је делимично обележена и води на гребен Бела стена. Улазимо у гребенску стазу, која је на махове са већим нагибом и каменита, све до изласка на пут који пролази поред рударских копова. Напуштамо гребенску стазу јер је она сада ограђена и настављамо путем који се серпентинасто пење до гребена којим треба да пењемо Мали Троглав. У једном делу напуштамо пут и улазимо у гребенску стазу која стрмо води све до врха Просине 1093 мнв на Малом Троглаву.
Пратећи линију гребена, прелазимо сва три врха Малог Троглава и силазимо на седло Замчиште, где наилазимо поново на ограду, која је сада затворила пут којим требамо проћи. Пролазимо десном страном ограде неких 50 метара и стижемо до почетка успона ка Великом Троглаву. Ту схватамо да смо могли да прођемо путем да смо отворили капију која је била увезана жицом.
Настављамо гребенским путем ка првом врху Троглава са котом 1146. Одатле, пратећи линију гребена стижемо и на средњи, највиши врх Троглава – Ком 1178 мнв.
Одатле крећемо ка трећем врху Троглава одакле је леп поглед на Столове. Са Троглава силазимо гребенском стазом ка Исапљу – 1001 мнв, где силазимо на макадамски пут који води од Богутовца. Тај део стазе је стрм и помало каменит, па је нешто тежи за силазак, али уз пажњу нема великих проблема. Са Исапља силазимо гребеном до пута који нас сада бочно води ка Широком долу и пространом пропланку Мартење.
Са Мартења хватамо шумски пут ка Костовачи – 854 мнв. Ту се пут делом губи, па се на гребен ка Костовачи кратко, без проблема, пробијамо кроз шуму.
На Костовачи улазимо у нешто шири стари колски пут и пратимо га до изласка на један пропланак окренут ка Столовима одакле је можда најлепши поглед на Столове.
Настављамо даље силазак гребеном, сада једва видљивим стазицама, а пред врхом Ћувик – 798 мнв, кратко скрећемо са стазице која води изохипсом и пењемо се на Ћувик. Са Ћувика силазимо гребеном и опет хватамо стазу, која нас полако изводи на широки колски пут који пратимо све до превоја између Ћувика и Јасика. Ту на превоју је и раздвајање путева, а ми настављамо да пратимо пут и јасно маркирану стазу све до кафане испод Маглић града на Ибарској магистрали, где је и био циљ нашег пута.