Tupižnica

18. maj 2019.
Udruženje Poželi želju, 43 članova po prvi put na Tupižnici.
Posle noćenja u domu na Grzi i vožnje truckavim putem od Boljevca do Bučja krenuli smo po lepom danu ka vrhu. O stazi sam znao ono što piše u najavama republičke akcije Dani jorgovana, početak blag uspon kolskim putem, srednji deo uspon kroz stene i završnica "šetnja" po grebenu.

Nisam imao mnogo ambicija da moramo stići na vrh za 3 sata, dan je dug, vreme stabilno, nigde ne žurimo. Ipak, ima nas koji imamo duži korak, kolona se podosta razvukla, markirana staza i preuzeti trekovi ne daju šansu lutanju i gubljenju. Ako ne pre, vidimo se svi na vrhu.

Početni deo staze je zaista lagan, kolski put, puca pogled ka Rtnju i ka grebenu Tupižnice. Sve do skretanja i uspona kroz šumu sve je išlo glatko. Uspon kao i svaki uspon, nekom prija, nekom ne, neko je brži, neko je sporiji, neko fotka pa se zadržava duže, kako god, lagano svi dolazimo do završnice, do grebena i "šetnje" do vrha. Otkada planinarim trudim se da reč "šetnja" izbacim iz upotrebe, ona ipak ima neko drugo značenje, romantično, nije pogodan termin za hodanje po kamenju gde svaki čas možeš izvrnuti nogu ako ne paziš. Tako pazeći na svako korak dolazimo do pečurke koja označava vrh. Sreća neopisiva.

Silazak je bio stazom pored repetitora, opet kamenje, opet oprez pri svakom koraku, lagano i sve smo bliže cilju. Polako nam ponestaje vode, nekome je snage već odavno ponestalo. Prvi krovovi kuća u Bučju, radi i prodavnica, šta još treba za sreću?

Bio je ovo još jedan lep dan na lepom mestu u lepom društvu.