Golija - Crni vrh

Жељка и Црни
Циљ наше друге туре по Голији је други по висини врх Голије, Црни врх. Обзиром на јучерашње искуство са сунцем данас ћемо покушати да пронађемо начин да што мање користимо асфалтни пут којим се стиже у подножје Црног врха. Зато смо од мотела Гос кренули поред цркве Светог Илије да би се спустили поред Црне реке у шуму. Иначе на ливадама испод викенд насеља извире Црна река, која после "путовања" по Голији, у подножју брда Караула и пријема воде из потока Речица, а пре места Остатије, постаје река Студеница. Настављамо стазом између брда Суви брег и Смрчевак све до Јаблановог лаза. Кроз шуму се враћамо на југ између Смрчевка и Ћафе и ускоро избијамо на асфалт. Убрзо после тога се пењемо према врху Ћафе, али не дошавши до врха спуштамо се низ падину у Стојелак. Настављамо лединама до Луковића, а затим кроз шуму и на Грмичку избијамо на асфалтни пут. Одавде нема другог пута него асфалтом у подножје Црног врха. Обилазимо брдо Крњачу и најзад код Бациног гроба силазимо са асфалта и полако се пењемо на Црни врх (1795 м). Дошавши на гребен Црног врха, с обзиром да GPS не показује довољну висину, настављамо стазом кроз шуму у правцу северо истока. Након пар стотина метара проналазимо врх. Нема никакве ознаке, једино по висини, и уз помоћ GPS-а проналазимо врх. Након одмора и ручка (из ранца) крећемо назад истом стазом. На самом успону на гребен Црног врха се налази једно врло лепа викендица. Спустивши се на Бацин гроб, прелазимо преко асфалта и крећемо једном стазом у шуму да пронађемо Девојачку воду, за коју путоказ на бандери каже да је удаљена 200 метара. Међутим изгледа да нисмо пошли у правом правцу, не налазимо тај извор па се враћамо назад и настављамо асфалтом назад ка Грмичку. Поново покушавамо да нађемо мало хлада у шуми, али не иде. Морали смо ипак асфалтом до оног места од кога смо у доласку кренули асфалтом. Мало олакшање представља стаза кроз шуму до Лукића. После тога путем идемо све до изнад Милошевог извора, где се спуштамо и освежавамо хладном водом. Мало даље у хладовини затичемо Милоша са којим размењујемо пар речи, а затим настављамо даље асфалтом поред Ћафе до мотела код Равића. Ово је била дефинитивно лака тура, којој смо покушали додати мало тежих елемената скрећући са пута у шуму и на ливаде. Прешли смо преко 16 км. и направили успон укупно око 415 метара.