Kopaonik - Brzeće

Жељка и Црни
И као што сам рекао један дан ћемо ићи у Брзеће, е па тај дан је дошао. Од наше Лукоил куће кренули смо асфалтом према Јарму, да би код Марине воде скренули на скијашку стазу и њоме се попели у близини Вучка на Караман гребен. Затим смо прешли на Леденице, да би се потом низ Леденице, односно скијашком стазом Бела река 2 спустили у Камариште. Ходајући у летњим условима овом скијашком стазом стиче се утисак да је то најстрмија скијашка стаза на Копаонику. Чини ми се да на местима стрмина прелази 45%. Дошавши до дна ове стазе настављамо стазом Бела река 1 која је много блажа и њоме улазимо у Брзеће. А у Брзећу огромне грађевине, све сами објекти апартманског типа, а градња не престаје. Освежење у виду точеног "Лава" смо нашли у ресторану Колиба. Након тога смо обишли хотел Јуниор, па затим наставили према Мрамору. Одатле креће успон, широки макадамски пут, који у виду серпентина савладава доста велики успон. Овај нас пут доводи у Дубоку. После поприлично тешке шетње стижемо у подножје скијашких стаза које завршавају у Дубокој. Жељка се одлучује за успон уз стазу Дубока 1, а ја уз Кнежевске баре која је ипак мало блажа. Попевши се на Караман настављамо поред кафића Вучја стаза на Пајино пресло. Са Пајиног пресла као и претходних дана поред Машинца и Гранда у Лукоил кућу.
Оцена ове туре је "тешка", осим пређених преко 20 км, савладали смо и укупан успон од преко 1100 метара.