Kopaonik - Nebeske stolice - Crno Osoje - Suvo Rudište

Жељка и Црни
Ево је и задња овогодишња тура на Копаонику. Изабрали смо јужни део Копаоника. Као и до сада кренули смо из Лукоил куће, поред Гранда и Машинца на Пајино пресло. Затим испод Сувог Рудишта на Велику Раван. Ускоро стижемо до Црквина, археолошког налазишта испод Небеских столица. Попевши се на Небеске столице осмотрили смо начин како да се спустимо у шуме Црног Осоја. Најједноставнији, а и најефектнији начин је спуштање низ северну страну Небеских столица до извора Угљенске реке у подножју Назароваче. Одатле води широки пут према Црном Осоју. Пут води у облику серпентине кроз шуму, која је већ добрано екплоатисана. Спуштајући се овом серпентином поново долазимо и прелазимо Угљенску реку. Ускоро поново кроз шуму стижемо и до Здравачке реке, на којој примећујемо водопад. Међутим не идемо директно на водопад него се пењемо изнад њега са намером да се онда низ реку спустимо до водопада. Међутим намеру нисмо успели да остваримо јер спуст низ реку ка водопаду је исувише компликован са много растиња, па смо уместо низ, кренули уз Здравачку реку ка њеном извору. Пратећи ток реке пролазимо између Кљунатице и Кулине. Савладавамо прилично тежак успон и долазимо до извора Здравачке реке који се налази у подножју рудника на Сувом рудишту. Предео је сличан неком ванземаљском, јер је све прекривено слојем јаловине. С обзиром да је даље напредовање јако отежано, скрећемо на једва видљиву стазу која иде на запад и одводи нас на гребен Кљунатице. Одатле широким путем настављамо ка Сувом рудишту, на које се пењемо и тако освајамо највиши доступан врх Копаоника од 1976 м, пошто се на Панчићев врх (2017 м) не може. Са Сувог рудишта се скијашким стазама спуштамо у Баре, па поново поред Гранда до куће Лукоил-а. Дужина руте од непуних 14 км и укупни уsпон од преко 750 метара, сврставају ову руту у групу средње тешких.