potok Dragovac

Жељка и Црни
И ове недеље смо Жељка и ја сами. С обзиром на лепо време решили смо да прођемо кроз неке од потока на јужној страни Фрушке Горе. Кренули смо од манастира Беочин, па затим трасом Фрушкогорског маратона. Дошавши под Црвену кречану, обилазимо је око северне стране и настављамо све до извора Козарског потока. Прелазимо преко асфалта и пењемо се на Исин чот. Са Исиног чота крећемо да се спуштамо пратећи маратонску стазу. Након стотињак метара напуштамо ову стазу, скрећемо на запад, а затим нас стаза води директно на југ. Гребеном Великог Каменитог се спуштамо ка Срнећем потоку. Наилазимо на Надине каскаде које се налазе на једној од притока Срнећег потока. Настављамо Срнећим потоком на југ све до ушћа потока Драговац у Срнећи поток. Почињемо да се успињемо, делом кроз корито Драговца, а делом стазом са западне стране потока. Ускоро долазимо до Драговачке каскаде 3. Тако смо је назвали када смо прошли пут пролазили кроз овај поток, тада смо ишли смером са севера на југ, па је зато ова каскада трећа. Настављамо даље, другу каскаду обилазимо, јер смо на стази која се доста одмакла од потока, а и на много већој висини је изнад потока. На Драговачку каскаду 1 се спуштам сам, јер знам да ускоро после ње наилази "Дупли Драговачки водопад". Овај водопад је на месту где се са источне стране улива притока и на истом месту је водопад и на притоки и на Драговцу. Водопад није обележен ни у једној књизи нити било ком писаном материјалу о Фрушкогорским водопадима. Висина главног крака водопада је око 2 до 2,5 метра. Воде има мало, али верујем када је већа количина воде сигурно изгледа изузетно лепо. Стотињак метара узводно је још један водопад који такође није нигде споменут. Требало би проћи цео ток потока Драговац и обележити и именовати ова два водопада као и три каскаде! Након овога сам прешао на источну страну потока и почео се успињати неким животињским стазама да би на крају изашао на маратонску стазу на Посијавици. Жељка је наставила стазом која иде западно од потока и излази на маратонску стазу код Косматице, у близини ловачке куће на Бучју.
Након што смо се нашли настављамо ка Бранковцу, где одмарамо, ручамо и освежавамо се водом. Завршивши са ручком називам Мирослава и гле чуда он и његов гост са Новог Зеланда (син његовог сестрића, десетогодишњак) се налазе ту у близини на Беочинским ливадама. После виђења са њима двојицом, настављамо даље, а планирамо да се спустимо на поток Думбово. Чинимо то стазом која се после Беочинских ливада одваја од маратонске стазе и изнад потока Седам извора се спушта и долази до потока Думбово баш на месту где се поток Седам извора улива у Думбовачки поток. Одатле почињемо да пратимо стазу Фрушкогорске трансверзале. Прво следи изузетно стрм успон на Возарев чот, сва срећа да је кратак. Пратећи стазу трансверзале долазимо до Рима и до чувене куће на Риму, мало ниже се налази извор, где точимо свежу воду. Од куће на Риму ускоро излазимо на Дубчеков пут, којим се поред Белог брда спуштамо до Расадника и на крају до манастира Беочин одакле смо јутрос кренули.
Прешли смо непуних 20 км, а укупан успон је био скоро 750 метара. С обзиром да смо се пробијали и потоцима и зараслим стазама, ову туру бих оценио као тешку.