crnins

Степен тешкоће   Средње

Вријеме  8 сата 6 минуте

Број тачака  1352

Uploaded 19.03.2013.

Recorded март 2013

-
-
548 m
154 m
0
4,6
9,3
18,53 km

Погледана 929 пут(a), скинута са сервера 10 пут(a)

близу  Šakotinac (Serbia)

Жељка, Мирослав и Црни
Повод за ову недељну шетњу је било моје обећање да ћу када добијем унука и постанем деда, частити ручком код Боре у Бешеновачком Прњавору. Претходни викенд је шетња одложена због кише, а ево данас је освануо диван дан. Ово је вероватно задњи снежни дан ове сезоне. Од планираних учесника једино смо нас троје испоштовали договор. Сања, Јелена и Стева су из објективних разлога изостали.
По плану кренули смо од манастира Беочин, затим стазом којом се не иде често, а то је кроз расадник, па успон на Раван (461 м). Овом стазом се излази на гребенски пут на половини пута између Исиног и Павласовог чота. Прошавши поред Павласовог чота настављамо асфалтом ка Црвеном чоту. Након пређених 6 км од поласка, стигли смо до Липовог чота, где смо скренули на југ у шуму. Овом широком шумском стазом која иде гребеном Калема брзо стижемо до видиковца са кога се пружа фантастичан поглед на долину потока Росово и даље ка Стејановцима и на "свињски" Срем. Даље се стаза сужава и постаје права шумска стаза, која нагло губи висину и завршава у подножју где се састају брда Краљевац и Калем. Даље настављамо долином потока Краљевац која нас доводи до Бешеновачког Прњавора. Пролазимо поред капеле која означава место где је био манастир Бешеново. Ресторан у коме смо имали заказан ручак се зове "Шараге". Власник ресторана Бора Ерцеговац, је наш стари пријатељ. Дочекао нас је срдачно са сервираним столом и чим смо сели почеле су да се ређају сремске ђаконије (шваргла, џигерњача, кобасице, сир, крменадле). Апетит нам је отворила Борина "дуња", а када смо се најели све смо залили `ладним пивом.
Најтеже је било устати од стола и поново кренути. За повратак смо изабрали мало мање стрму стазу, маратонска стаза која преко Подрумишта и Вуковца излази на Јабуку. Дошавши до Јабуке решили смо да одустанемо од намере да кренемо низ поток Савина вода до потока Поторањ, а затим да се попнемо на Гредељ па на Црвени чот. Кренули смо асфалтом према Липовом чоту, а затим поред Црвеног чота (поред свињаца) према војсци. Спустили смо се на Осовље, а затим маратонском стазом преко Доброг потока до манастира Беочин.
Након пређених непуних 19 км и испењаних око 800 м, осаћали смо већи умор него иначе. На северној страни Фрушке Горе снега је било и до 20 центиметара, а у повратку на јужној страни проблем нам је стварало блато које се пробијало кроз пар центимаетара снега.

Коментари

    You can or this trail