crnins
  • Слика од Раковац - Врдник, преко Дубочаша и Куле
  • Слика од Раковац - Врдник, преко Дубочаша и Куле
  • Слика од Раковац - Врдник, преко Дубочаша и Куле
  • Слика од Раковац - Врдник, преко Дубочаша и Куле
  • Слика од Раковац - Врдник, преко Дубочаша и Куле
  • Слика од Раковац - Врдник, преко Дубочаша и Куле

Степен тешкоће   Средње

Вријеме  7 сата 8 минуте

Број тачака  1332

Uploaded 26.03.2013.

Recorded март 2013

-
-
493 m
170 m
0
4,3
8,7
17,36 km

Погледана 1123 пут(a), скинута са сервера 10 пут(a)

близу  Zmajevac (Serbia)

Жељка, Јелена, Мирослав и Црни
Календарски је пролеће, али по температурама рекло би се да је још увек зима. Без обзира на температуру испод нуле, наша четворка је и ове недеље кренула у нову шетњу. Кренули смо из Старог Раковца, од окретнице аутобуса. Након пар стотина метара асфалта, скрећемо на плаво-белу маркацију којом се пењемо на Мали Градац, а након тога и на Стари Градац. Овај успон од око 300 м висинске разлике савладавамо за 50 минута. Достигли смо радну температуру, па више ни не осећамо да је температура испод нуле. Пењемо се на врх Вађевине, па онда гребеном ка западу. Толико пута смо овуда пролазили, а ево први пут идемо овим гребеном. Обично идемо маратонском стазом која са јужне стране обилази Вађевине. Сишавши са гребена враћамо се на маратонску стазу и њоме напредујемо све до места где она прелази на јужну страну асфалтног гребенског пута. Кренули смо на југ стазом, али смо је врло брзо напустили и уз доста импровизација долазимо до Дугог потока. У почетку се спуштамо стазом која иде десном страном потока, да би након неког времена прешли на леву обалу где смо наишли на наставак стазе. Након стотињак метара наилазимо на мали водопад. По мојој слободној процени висина му је око 1,5 метара, и мислим да заслужује да се уврсти међу остале Фрушкогорске водопаде под именом Водопад на Дугом потоку.
Настављамо на југ стазом поред Дугог потока, а пажњу нам привуче оголело брдо (Велико Ситијево) са западне стране потока. Дошавши до ушћа Дугог потока у поток Дубочаш наилазимо на огромну количину исеченог дрвета. Након неког времена ту долази један младић који са три коња довлачи дрво са оног брда. По његовим речима дрво су исекли радници Националног парка, да би ослободили простор за раст самониклих храстова. Пратимо поток Дубочаш ка југо истоку, са намером да обиђемо водопад Дубочаш. Уз пут пролазимо поред извора коме је неки шаљивџија дао име Бабини гузови. Водопад Дубочаш се налази на једној малој безименој притоци потока Дубочаша, иако је солидно висок, једва да низ њега капље по која кап воде. Настављамо низводно асфалтним путем из времена док је овде била војска. Након изласка на главни пут који са Змајевца води у Врдник, после педесетак метара скрећемо на исток и пењемо се у подножје старог каменолома. Са његове северне стране се пењемо у шуму и онда скоро праволинијском путањом, местимично пратећи животињске стазе, успињемо се на врдничку Кулу. Код Куле затичемо два момка из Врдника, те нам један од њих показује вештину пењања на саму Кулу.
Ка Врднику се спуштамо јужним обронком брега на коме се налази Кула. Дошавши до викендица скрећемо на запад, да би затим ушли у стазу која иде гребеном Црвеног брега. Спустивши се са Црвеног брега скрећемо на стазу која води директно поред игралишта ка центру. У ресторану код пензионера ручамо (наравно храну из ранца), пијемо пиво, а неко и кувано вино. Одморни, угрејани и сити настављамо поред новог хотела, Марија окна, изнад Старе Колоније, те поред метоха Светогорског манастира Есфингмен. Ускоро улазимо у шуму и пењемо се између Угоре окна и Кучурина окна, затим гребеном Орловца, да би изашли на гребенски пут. Прелазимо гребенски пут и настављамо ка Змајевцу, али врло брзо скрећемо на север стазом која води поред подземних складишта динамита. Пре доласка на врх Личај скрећемо на запад и пратећи стазу спуштамо се на пут за Стари Мајдан. Прошавши Мајдан крећемо ка Плани, али пре самог успона напуштамо овај правац и маркираном црно-белом стазом се спуштамо на асфалтни пут који од Старог Раковца води на Змајевац, и то тачно преко пута места где смо ујутру напустили асфалт да би скренули на плаво-белу стазу која се пење на Градац. Остатак од пар стотина метара до кола је исти асфалт којим смо прошли када смо кренули у ову шетњу. Дужина од непуних 18 километара не представља неко изузетно остварење, али висинска разлика од 800 метара ипак говори о прилично јакој тури.

Коментари

    You can or this trail